Već neko vreme nisam sreo domaći plakat koji bi me baš isprovocirao da nešto napišem, a verujem da su moji verni čitaoci to i primetili. Međutim, ne treba zaboraviti da se sve više približavamo Evropi — a sa njom idu i Evropski standardi, Evropski dizajn i Evropske devojke, što sve skupa čini Evropske pokušaje™.

Ovde imamo plakat za vino Thalia, omiljene nam fabrike Rubina. Znate, to su oni što prave unučiće i vinjak što se pije po slavama. Iako imaju i neka kulturna pića, najviše ih reklamiraju beskućnici i pijanci. Ali evo jednog pravog vina za mladence, i plakata koji svrstavam u novonastalu listu “Evropski pokušaji”.

Continue reading ‘Vino za mušku decu, kampanja za siromašnu’

Svakako jedna od najvećih posledica omasovljavanja fotografije, u doba digitalne, ili kako se može čuti, post-fotografije je sve slabija njena interpretacija. Fotografska industrija je najvećim delom zaslužna za ovakvu situaciju. Kao i svaka druga industrija, ona za cilj ima proširivanje proizvodnje unapređivanjem starih i proizvodnjom novih proizvoda. Sa velikim razvojem tržišta i industrije i eksploatacijom jeftine radne snage, fotografska industrija zauzima sve agresivniji nastup na tržištu.

Posledica tako jakog industrijskog udara je dodatno prebacivanje teže sa čitanja i razumevanja fotografije ka njenoj robnoj mega-produkciji.

Continue reading ‘Uvod u čitanje i kritiku fotografije’

Nedavno je osvanula nagradna igra ALO! novina, a sa njima i nov plakat. Drago mi je da je fotografija ponovo korišćena kao glavni grafički element, izgleda da tamo negde zaista postoji svest o upotrebnoj moći kvalitetne fotografije. Međutim, problema je izgleda bilo na višem nivou…

najnoviji plakat za nagradnu igru ALO! novina

prvi plakat za ALO! novine

Continue reading ‘ALO! sreća: novi plakat nova devojka novi imidž…’

Osmi mart je možda svetski dan žena, ali za decu iz Zvečanske to je bio dan kada su se u jednom fotografskom studiju u centru Beograda okupili ljubitelji studijske fotografije na kojoj su pored zabave i mnogo fotografisanja skupili i dobrotvorni prilog u iznosu od 17.800 dinara i 20 evra koje su u ponedeljak 10. Marta predali na adresu Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj 7.

foto: Aleksandar Carević

Continue reading ‘Humanitarna akcija fotografa sa Dizajn Zone’

Ovaj članak je deo edicije pod nazivom Digitalna fotomontaža.
Cilj edicije je da uputi u principe i konkretne tehnike koje se koriste u današnjoj digitalnoj fotomontaži. Pročitaj više i pogledaj Sadržaj!

Nekada davno…

Trebalo bi se podsetiti da su metodi montaže bili kroz istoriju umetnosti korišćeni u najrazličitijim oblicima. Slikarstvo, vajarstvo, arhitektura — sve ove discipline su se u nekom obliku bavile kolažima, u cilju boljeg i bržeg plasiranja neke ideje. Razlog zbog koga su freske, u trenutku kada je Hrišćanstvo proglašeno za zvaničnu veru u Rimu, bile prihvaćene je da bi se narodu, koji je u ogromnoj većini bio potpuno nepismen, na shvatljiv način predstavilo ono za šta bi im inače trebalo čitanje i razumevanje Biblije. Dakle, da im približi poruku koju oni ne bi mogli ni da pročitaju ni da razumeju.

(Rafaelo Santi, Galatein triumf, 1512.)

Kasnije, a najpre sa renesansom, pravljene su kompozicije koje su bile namenjene učenim ljudima koji bi dugo posmatrali i analizirali koje su međusobne veze predmeta i pojava. Te kompozicije ogromnih formata imale su na desetine figura, komplikovane prostore ispunjene najrazličitijim predmetima. Rađena je ogromna količina skica i malih studija, a konačne figure su formirale vrlo precizno utvrđenu kompoziciju. Način na koji su se stari majstori od početne priče (mit ili biblijska priča) do završene kompozicije bavili razradom pojedinačnih figura, odnosa elemenata, navođenja pogleda i ostalih kompozicijskih elemenata, od ogromne je pomoći za svako bavljenje kompleksnim kompozicijama.

Dok je očigledna svrha ovih slika narativnost, pa samim tim postoji i logična potreba i opravdanost za “montažom”, u fotografiji je problem izgledao malo drugačije.

Continue reading ‘Uvod u digitalnu fotomontažu’

Ovo je uvod u seriju članaka koji će se baviti temom montaže u fotografiji. Sa napretkom digitalnih alata, ovo je postala vrlo popularna oblast naročito u sferi primenjene fotografije. Stvaranje novih, nadrealnih ili hiperrealnih scena od fragmenata “stvarnosti” omogućuje da se najjači element fotografije (realnost) u sprezi sa apstraktnim porukama industrije upotrebi za stvaranje vrlo ubedljivih novih prostora i atmosfera.

Cilj ove edicije je da uputi u principe i konkretne tehnike koje se koriste u današnjem digitalnom kolažiranju fotografija. Dakle, od koncepta, snimanja do postprodukcije. Sadržaj će se dopunjavati kako novi članci budu objavljivani.
U komentarima možete predlagati teme o kojima biste voleli da čitate. Određene teme su već u planu. (vidi pod In progress…)

Sadržaj

1. Uvod u digitalnu montažu fotografije

In progress…

• Photoshop: izdvajanje iz pozadine — alati i tehnike
• Fotografisanje za frajštend (kako snimiti studijsku fotografiju koja se će lako izdvojiti iz pozadine)
• Osnove nedestruktivne obrade fotografije
• Case study jedne kompleksne montaže, ili slično

Svi zainteresovani koji bi svojim znanjem mogli da pomognu ediciju, neka se jave preko Konkursa (posebno izdvajam Photoshop članke)

Knjiga koja se u originalu zove Photography: a critical introduction, kod nas je neobično prevedena kao Fotografija. Kad se u obzir uzme i vrlo nedefinisana ilustracija na naslovnoj strani, teško mi je objasniti zašto sam, od gomile pompeznih fotografskih knjiga u jednoj knjižari u Beogradu, baš nju uzeo u ruke. Valjda zato što nisam mogao da pretpostavim o čemu se tačno radi. Po omotu bih rekao da je to još jedna u nizu fotografskih svaštara za amatere.

Obimna knjiga, 553 strane. Na prvo prelistavanje — većinom tekst sa ponekim foto reprodukcijama. Nekoliko naslova u preletu mi je odmah privuklo pažnju. Fotografija i postpoderno, Stvaranje značenja kroz kontekst i fotografske stilove, Spektakli i iluzije, Postporodica i postfotografija i tako dalje. Mojim vernim čitaocima ne moram da objašnjavam koliko me je sadržaj knjige dalje motivisao.

Najbolji način da vam predstavim sadržaj ove obimne knjige je da citiram par rečenica iz Uvoda:

Ova knjiga će predstaviti pregled konceptualnih pitanja koja se odnose na fotografiju i na načine razmišljanja o fotografskim slikama. U njoj se fotografski snimci razmatraju kao artefakti, koji se upotrebljavaju na mnoštvo različitih načina i u nizi situacija, a fotografija kao skup praksi koje se odvijaju u određenim kontekstima. Prema tome, ova knjiga se u suštini bavi čitanjem fotografije, a ne njihovom proizvodnjom. Njena prvenstvena svrha je da pruži uvod u ključne debate i da ukaže na izvore, da bi studenti (i ostali čitaoci) mogli dalje da proučavaju pravce istraživanja koji su za njih bitni.

Dakle, knjiga pruža uvid u razne debate i razmišljanja o fotografiji. Daje izvore i nazive literatura, za one koji bi nastavili proučavanje. Podeljena je u 7 poglavlja:

1. Razmišljanja o fotografiji (debate, nekad i sad),
2. Posmatrači i posmatrani (fotografija oko nas),
3. “Slatko je posmatrati…” (lične fotografije i popularna fotografija),
4. Subjekat kao objekat (fotografija i ljudsko telo),
5. Spektakli i iluzije (fotografija i potrošačka kultura),
6. Na belim zidovima i izvan njih (fotografija kao umetnost),
7. Fotografija u doba elektronskih slika

Kao što vidite, u 7 poglavlja obrađuje se sve od debata o fotografiji kao umetnosti, preko raznih vidova fotografije (dokumentarna, umetnička, komercijalna), do socioloških rasprava (fetišizam, voajerizam…) i modernih transformacija fotografije. Treba napomenuti da ima šest autora.

Iako prilično obimna (553 strane), kako kaže autor Liz Wels, poglavlja nisu međusobno striktno povezana pa se mogu čitati i bez određenog redosleda.

Preporučujem svima koje zanima kritika fotografije.

Izdavač: CLIO (2006.)
Naziv originala: Photography: A Critical Introduction
ISBN: 86-7102-208-0
Cena: oko 1500 din. (Knjižara Plato, Mart 200
Ako imate CLIO karticu, imate i pravo na popust.

Trenutni naziv ovog bloga je Jedna Svetlost. Taj naziv je nastao i pre nego što je utanačen koncept bloga, kao i njegova forma. Odnosi se prvenstveno na ono jedno koje se krije u mnoštvu. Na razumevanju svetlosti, na skidanju maski koje su im nametnute.

Kao što ste mogli da pročitate na projektu, ove godine blog će se pretvoriti u online magazin posvećen primenjenoj fotografiji. Iako će se teme koje se trenutno obrađuju i dalje obrađivati, plan je da se priključe i druge, konkretnije (”praksa”). Ako do sada niste, možete pogledati i opšti konkurs.

Uopšteno gledano, radiće se i na saradnji fotografa sa ostalim primenjenim disciplinama kao što su grafički dizajn, kostimografija, scenografija, šminka & frizura i slično. Iz tog razloga, mislim da je potrebno smisliti novi naziv za budući magazin, nešto što bi konkretnije predstavljalo ovaj koncept.
Continue reading ‘Konkurs za naziv budućeg e-magazina’

foto: Blic

U ponedeljak, 18. februara na premijeri predstave Fedrina ljubav (Sara Kejn, u režiji Ive Milošević) glumica Mirjana Karanović izbacila je u sred predstave nekoliko fotoreportera koji su, u trenutku kada je ona obnažila svoje grudi počeli agresivno da “škljocaju” i “sevaju” blicevima. Kako se radi o vrlo delikatnom, moglo bi se reći unikatnom slučaju u srpskoj primenjenoj fotografiji, ne bih smeo da propustim priliku da kažem par svojih reči.

Continue reading ‘Napad na pozorišnu fotografiju: Mirjana Karanović i Fedrine grudi’

Moj članak Estetika fotografije političkih plakata doživeo je pozamašan uspeh među prijateljima, kolegama blogerima, političkim aktivistima a i Funkcionerima. Nakon završetka kampanje, koja se polako ali sigurno preusmerila na neke druge političke ali i nacionalne probleme, ostala mi je blaga mučnina u stomaku jer nisam uspeo da ulovim glavnu začkoljicu vezanu za izbore ‘08 a koja me je proganjala neprestano.

I priča ide: jednog lepog zimskog dana, u vreme drugog izbornog kruga predsedničkih izbora u Srbiji 2008, na putu ka Valjevskoj kamenici gde sam fotografisao priču o prelu vezanu za moj diplomski rad, prolazivši kroz Valjevo, na ogradi blizu glavne pijace pogled mi je zaustavio predizborni plakat Borisa Tadića.

Continue reading ‘Drugi krug, druga fotografija: Tadić i izbori 08′

Priznajem, predugo sam vas držao u neznanju!

Postoji jedna knjiga koju zaista smatram obaveznim delom lične biblioteke, što se tiče umetnosti. Bilo da ste slikar, grafičar, pisac ili fotograf. Knjiga koja se zove O fotografiji i umetnosti, a potpisana od strane Valter Benjamina nije samo jednostavna uporedna analiza fotografije prema umetnosti. To je zapravo neprocenjiva kolekcija tekstova koji iz različitih uglova sagledavaju krizu umetnosti u doba tehničke reproduktivnosti.

Knjiga se bazira na eseju Valter Benjamina pod nazivom Umetnost u doba svoje tehničke reproduktivnosti iz 1936. godine. Ovaj esej je bio “neizostavno štivo, pa i kamen temeljac, kako u kritičkim analizama moderne umetnosti i estetike tako i u prvim sistematskim istraživanjima posvećenim fotografiji“. Međutim, u knjizi se nalaze i drugi tekstovi, kako Benjaminovi tako i njegovih savremenika. Tu bih izdvojio knjigu Žizel Frojnd (Gisele Freund) pod nazivom Fotografija u Francuskoj u devetnaestom veku: esej iz sociologije i estetike, koji je i prvi ozbiljni pokušaj da se predstavi razvitak fotografije. Zapravo, ova mlada autorka je prva uočila ključno pitanje vezano za odnos fotografije i umetnosti: kako je fotografija promenila umetnost. Time je uspela da kritiku fotografije usmeri sa pogrešnog pitanja koje se, pogotovo u prvim danima fotografije a kasnije i izvesnoj borbi sa tradicionalnim strukturama umetnosti postavljalo a glasilo da li je fotografija umetnost.

Continue reading ‘O fotografiji i umetnosti [Valter Benjamin]‘

Neko će možda pomisliti da je već dosta priče o hiperrealizmu, ali pošto je to pojam koji definiše celokupan nastup industrije prema krajnjem potrošaču — a to je sticajem okolnosti mesto na kojem mi uberemo poneki dinar koji pretekne — onda je jasno zašto nikad nije dovoljno analizirati njegovu pojavu.

(kliknite za veću sliku)

Da podsetimo, hiperrealizam je nemoć svesti da razlikuje realno od nerealnog. Može se reći da je nastao pod okriljem industrijalizacije, masovnih medija i svega što uključuje velike količine informacija i proizvoda. Dakle, to je kada ono što nam je servirano ne možemo da pravilno svrstamo pod istinu ili laž. Ne u smislu da se kolebamo, nego da naša svest prihvata, ali pogrešno. To je uglavnom posledica tvorenja realnosti koja je savršenija od realnosti.

Već smo videli kako se hiperrealizam snažno koristi u političkom plakatu, na beauty fotografijama, a pomenuo sam i neke druge primere.
Continue reading ‘U ognjištu hiperrealizma: nastavak sage o projektovanoj istini’